Yin Yang na Internetu
Albert Ajnštajn je govorio da ukoliko teoriju ne možemo objasniti detetu, ta teorija nije validna. Ako bih detetu pokušao da objasnim šta je to internet, kompleksnost odgovora bi se mogla svesti na sliku:
Danas je i detetu jasno da najveći udeo prisutnosti na internetu, ostvarenom saobraćaju, posećenosti i generisanim informacijama, dele dva velika igrača – Google i Facebook. I jedan i drugi imaju jedan cilj, da postanu apsolutni gospodar interneta. Jedino što ih u tome sprečava je onaj drugi, odnostno svako ima svoj deo koji ne da nikome, održavajući svojevrstan oligopol.
Da je pitanje “Ko je glavni na internetu?” bilo postavljeno pre 7-8 godina, odgovor bi bio jasan – Google. Međutim, balans moći se poslednjih godina promenio. Društvene mreže su revolucionizovale način na koji shvatamo internet i način na koji ga koristimo. U toj revoluciji Facebook se pokazao kao najozbiljniji igrač i prigrabio deo interneta gde Google do tada još nije pustio pipke. Ovom prilikom ne bih ulazio u to koliko je Facebook kvalitetan, već bih pre svega skrenuo pažnju na to da ima preko 700 miliona korisnika, brojka koja se ne sme zanemariti. Kao sajt na kome se korisnici najduže zadržavaju na internetu, Facebook konstatno biva trn u oku Google-u, koji ne ostaje dužan gospodarivši svojim servisima kao što su Gmail, YouTube i samom pretragom, koja je ovog giganta stavila na sam vrh.
Da li je dobro da imamo samo jednog apsolutnog gospodara interneta?
Moja ocena je nikako. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog zdrave konkurencije koja tera ove dve kompanije da konstantno unapređuju svoje usluge. Facebook se uporno nada da će korisnici biti ti koji će doneti pobedu u ovom hladnom ratu, smatrajući da informacije brže stižu do cilja kroz društveno organizovan i orijentisan internet. S druge strane, Google i dalje forsira svoje javno tajno oružje, algoritme za pretragu i ogromnu bazu informacija sakupljenih u poslednjih deset i više godina. I jedni i drugi shvataju da ne može doveka na isti način, pa su očigledni pokušaji uzimanja primata od konkurenta. Facebook već godinama neuspešno pokušava da napravi pretragu koja nikako da da pozitivne rezultate. Termin “izguglati” je i dalje jedna od najkorišćenijih izraza na webu. Stalno su prisutni odgovori na razne servise poput chat-a, video chat-a, organizovanja prijatelja, video servisa i slično. Ono što je možda najveće oružje Facebook-a je navika. Ma koliko neke stvari bile neadekvatne, većina korisnika ne želi da ih menja. A Facebook ima većinu.
S druge strane, nakon nekoliko neuspelih pokušaja, Google konačno uspeva da zgrabi deo kolača društvenih mreža svojim Google+ servisom. Iako deluje impresivno i funkcionalno, gorepomenuta navika je i dalje bitan faktor u privlačenju novih korisnika. Jasno je da će ovaj servis ostati prisutan, ali dosta stručnjaka smatra da neće uspeti da eliminiše Facebook. Google u svom arsenalu svakako ima oružja koja mogu dobiti bitku, poput Android operativnog sistema za pametne telefone, dugo očekivanog ulaska na tržište operativnih sistema i možda najopasnije oružje, integraciju servisa. Verovatno najveća rana Google-a predstavlja veliki broj otvorenih frontova, dok je malo završetaka sukoba na vidiku.
Bilo kako bilo, jasno je da će Google i Facebook nastaviti svoju bitku za globalnu dominaciju. Od uravnoteženosti krugova sa početka teksta će zavisiti i budućnost interneta. Za sada su korisnici ti koji najviše dobijaju, ali mene lično plaši činjenica da je samo pitanje trenutka kada će ovaj hladni rat da provri. I jedni i drugi imaju mogućnost da korisnicima suprotne strane zabrane pristup sopstvenim servisima. Iako za sada nerealističan scenario, svakako bi trebalo da nas natera da stavimo prst na čelo i zapitamo se da li provodimo previše vremena na internetu i da li naše delovanje na istom može dovesti do globalnog antagonizma između korisnika dva najveća igrača na svetskom polju upravljanja informacijama?
September 16th, 2011 at 8:57 am
Sjajan tekst! Navika je zaista čudo, jer često ume da koči napredak i dovodi do nemogućnosti sagledavanja tzv “the big picture”.
Ljudi po navici idu linijom manjeg otpora i ne žele da se angažuju i saznaju what else is out there :-)