Pre ravno deset godina, na naša vrata zakucala je i ta famozna demokratija. Etimološki “vladavina naroda”, pa ju je narod i doneo uz neophodnu pomoć plamena, bagera i nezadovoljne mase. Kako to kroz istoriju biva, tiranija je srušena, a novo doba je počelo. Tog davnog 5. oktobra Srbija je bila žrtva još jedne “demokratske revolucije”.
Neki je smatraju za manje od dva zla, za najmanje loš sistem, za nužno zlo savremenog sveta… Kad god čujem tako nešto zapitam se da li dotični govornik zaista tako misli ili samo ponavlja već izgovorene reči, da li primećuje da je zlo u osnovi svih ovih sintagmi. Možda i ne primećuje, al’ nije li to i cilj? Bilo kako bilo, osvrnimo se na deceniju promena koja nam sada gleda u leđa, možda i podrugljivo, zadovoljna onim što je učinila, ili pak srećna zbog onoga što nam tek sledi.
No krenimo redom da vidimo šta su nam to sve demokratske promene donele. Počeli su snažno, ujedinjeni, njih 18 malih se namerilo na par velikih, nekako su uspeli da prevagnu. A malo su pogurali i stranci, rekli da je bilo dosta i da Srbija mora da se dovede u red! I bi tako, poslednji tragovi socijalizma su uklonjeni. Srbija posta demokratksa država.
Nije im dugo trebalo da shvate da ne može 18 dupeta da stane na jednu stolicu pa je, po starom dobrom srpskom receptu, krenulo raspadanje te velike moćne sile, koja, kao kula od karata na prvom prolećnom vetru, odlete na sve strane. I tako dobismo šaroliku političku scenu. Bilo je i levih i desnih, i mršavih, al’ u glavnom debelih, neobrazovanih, sa po kojim zalutalim (pravim) doktorom nauka, i još mnogih drugih, tek’ da čorba bude po svačijem ukusu. Fascinantno je koliko je samo novih ljudi odjednom izaslo iz senke, niotkuda se pojavlo i zagospodarilo zemljom.
Kada se govori o našim političarima, ne mogu se obići neke karakteristike koje su nam svima onako drage i često ih u šali spominjemo. Ima tu neobaveštenih, manekena, narkomana (a kažu dobrih govornika), boema, istoričara kojima su Turci na Kalemegdanu poreklo naziva tvrđave, estradnih umetnika, a čak i naučnika koji su putovali kroz vreme samo da saznaju da Betoven i Šopen nisu bili dostupni da sviraju. E moja Srbijo, ko ti kapu kroji!?
No, hajde da vidimo šta je dotični tim snova uspeo da uradi za svojih deset godina neprikosnovene vladavine.
Zemlja je nosila čak tri imena! Znači u proseku menjamo naziv države na svake 3 do 4 godine. A kad bi posmatrali prethodni vek, čak osam celih imena za jednu državu! Alo bre ljudi, odlučite se gde živimo! Ako ni zbog čega drugog, a ono bar zbog silnih osvojenih medalja…
Neustavna promena himne! Fenomenalno! “Bože pravde”! Niti je ovo verska drzava, niti je ovo kraljevina, niti su državna obeležja izglasana na referendumu! Ček’ ček’, tekst je promenjen, ne spominje se više kraljevina, sad samo himna kuka Bogu da nas čuva. Izgleda da je to prilično aktuelan trend, a naši političari su uspeli da ga sprovedu i u praksu.
Zanemarimo odcepljenje Crne Gore, poslednjih 20 godina svi beže od nas, oni su samo poslednji. Naši dragi političari su zapravo uspeli da izgube deo teritorije. Dok se svuda u svetu političari trude da zadrže teritoriju, po neki i da je malo prošire, ovde se teritorija deli šakom i kapom. Dobro, aj da ne preterujemo, poslali smo preteće pismo Ujedinjenim Nacijama da nećemo uraditi ništa ako nam uzmu Kosovo! Ali nada umire poslednja. Ipak ovo je nebeski narod, a Kosovo sveta zemlja, pravo je vreme bilo da se problemom posveti neko ko je stručan za rešavanje “svetih” razmirica. I tako bi Moleban! Predstavnici vlasti su rešili da okupe narod pred hramom Svetog Save, simbolom srpske vere i duhovnosti i svi se kolektivno pomole za Kosovo. I moliše se tako oni, al’ Bog opet nije čuo, il’ je Alah možda bio jači toga dana, no sve u svemu, granice se zatvorile, plava zastava se zaviorila, a CNN prenosio huligane kako divljaju po Beogradu. Svaka čast, samo tako nastavite!
Ali nije sve tako crno. Moramo da pohvalimo nase vlasti da su uspele da izdejstvuju dobijanje bezviznog režima! O kako su se mnogi tada obradovali dok nisu shvatili da nemaju para da putuju nigde dalje od Lovćena ili “lijepe naše”. A tako to obično biva kad niko u zemlji ne radi, niko neće da zaposli, ali svi imaju para da kupuju u Knez Mihajlovoj! Poslenji put kad sam proveravao, kapitalizam nekako sam dođe sa demokratijom, al’ ni to kod nas ne ide kako valja. Zapravo, nije baš tako. Nasi političari uporno pokazuju kako su dobri istoričari i kako sve znaju. I stalno nam demonstriraju sve propale pokušaje iz istorije. Verovatno najinteresantniji bi bio prvobitna akumulacija kapitala, narodu možda bolje poznata pod nazivom otimačina i pljačka. Pa su tako naši dobri uspeli da dozvole da par moćnih ljudi drži skoro celu privredu, dok narod gladuje i kao zeblo sunce čeka kad ce taj prcvoljak od plate ili penzije, da se pokriju svi krediti i odvoji 1 dinar za letovanje naših unuka.
I da ne zaboravimo budućnost. Budućnost koju treba da kreiramo mi, mladi, naša deca, pa i naredna kolena. I za to su se postarali. Selektivno su uspeli da unište onaj stari, dobri, temeljni obrazovni sistem koji je davao velike stručnjake, cenjene svuda u svetu. Sada, blago nama ako nam diplome budu služile kao toalet papir, a naša umna elita za koju godinu uspela da ne napiše “Welika Srbija”!
